Prednosti vitamina A su mnogostruke. Pomaže tj. neophodan je kod rasta, razvoja kostiju, nastanak ćelija i tkiva u organizmu, kod dobrog vida, imuniteta, kao i kod sluzokože i kože.

Iako se koristi kod obnove kože u slučaju akni, ekcema, rana, psorijaze, i mnogih drugih kožnih oboljenja, on se upotrebljava i u proizvodnji kozmetike protiv bora, a i za zaštiti od UV zračenja.

Vitamin A je lako dostupan u namirnicama koje možete svakodnevno lako nabaviti i konzumirati: Jaja, džigerica i riblje ulje a čak i punomasni mliječni proizvodi (mlijeko, puter) spadaju u ovu grupaciju resursa vitamina A. A za one koji se hrane više na biljnoj bazi i tu ima rješenja za snabdijevanje vitaminom A. Za to je odlično zeleno lisnato povrće , kao žuto-narandžasto povrće i voće koje sadrži beta karoten. Naime, organizam stvara iz beta karotena ovaj vitamnin A. Konzumirajte bundevu, tikve, dinje, mrkvu, breskve, kajsije, dren, brusnice, paradajz, crvene paprike i nećete biti u deficitu sa vitaminom A. Jetra je ta koja skladišti ovaj vitamin (tj. održava njegov nivo u organizmu) i po potrebi ga ispušta. Smatra se da čak 50% karotenoidi obezbeđuju vitamin A.

Apsorpciju vitamina A pomažu vitamini C, D, E, F, B kompleksa, minerali (cink, kalcijum, potom holin i neomycin). A apsorpciju odmažu kafa, alkohol, mineralna ulja, nedostatak vitamina D, antacidi i holestiramin.

Dnevna potreba unosa ovog vitamina je uglavnom individualna i kod odrasle osobe se podrazumeva od 0,8 ml do 1 ml. Maksimum dnevnih preporuka za unos vitamin A je 10000 IU. Ipak, smatra se da je uzimanje beta-karotena bezbednije, jer se beta-karoteni ne skladište u organizmu i nemaju otrovnih dejstava u visokim dozama.
Povećan unos ovog vitamina je nephodan osobama nižeg imuniteta, a i kod osoba sa nekim oboljenima crijeva i noćnog sljepila (svojevrstan poremećaj vida). Kod celijakije, oboljenja pankreasa, Hronove bolesti dolazi do smanjenja prihvatanja masti, pa može doći i do nedostatka vitamina A. Vitamin A je rastvorljiv u mastima, pa se zbog toga bolje prisvaja uz masnu hranu u stomaku.

Pored nedostatka isto tako može doći i do prevelikog unosa vitamina A, pa se zbog toga može pojaviti niz simptoma kao što je umor, iscrpljenost, bolovi u zglobovima i mišićima, suhe usne, oči, i generalno suha kože, potom, glavobolja, opadanje kose, bezrazložna nervoza, problemi sa varenjem. Takođe, povećan je rizik od nastanka osteoporoze. Kod trudnica pretjeran unos (višak) ovog vitamina može biti veoma opasan po plod, jer može doći do opasnog oštećena ploda. Stoga trudnice ne moraju dodatno uzimati ovaj vitamin jer ga već primaju preko multivitamina koje su im u startu prepisane od strane njihovog lekara.